Sanjao sam noćas čudan san. Nalazio sam se na dnu mora i gledao kako Janica Kostalić igra šah sa Mićom Dušanovićem. Interesantan stvar je ta, da je svaki svoj potez Mićo popratio glasnim uzdahom "Oh ajmo Ivane, odigraj taj forhend. Oh, mmmm još samo malo Ivane, pri kraju sam Ivane". Ma lažem nisam to sanjao.

Sanjao sam da igram stolni tenis sa Nevenom Ciganovićem. U jednom trenutku Nevenu je ispala silikonska sisa pa sam ga morao vodit na hitnu. Tada su došli vjernik i pop Ozren te ga blagoslovili. Bilo mu je bolje. Opet lažem nisam niti to sanjao.

Zapravo sam sanjao kako se nalazim na jednoj velikoj pustopoljini, sam samcat i gledam u daljinu. Odjednom ispred mene se stvorila Vesna Pisarević i rekla: "Hahah pogledaj mi prišteve na licu nisu li predivni, čak ni najbolja šminka ih ne može sakrit i ja sam ponosna na sebe". Ok Vesna pusti me na miru - odgovrih joj ja. Tada se pojavio Fred Durst i nešto rekao, no medjutmim nisam ga dobro čuo jer sam se u tom trenutku probudio.

I sad me to muči; Što je to meni zapravo rekao Fred Durst? Morati ću nekako to odgonetnuti.